Veton Suroi: Nova rezolucija o Kosovu nepotrebna

Kosovski publicista i analitičar Veton Suroi govorio je u američkom Institutu za mir o budućnosti i prioritetima Kosova. U razgovoru za Glas Amerike, Suroi je kazao da bi Priština i Beograd trebalo da započnu dijalog o praktičnim pitanjima, važnih za život građana. Takođe je naglasio da je nova rezolucija za Kosovo, koju je na prekjučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zatražio kosovski šef diplomatije, nepotrebna.

Srpski i kosovski ministar inostranih poslova, Vuk Jeremić i Skender Hiseni, su na sednici Saveta bezbjednosti UN ostali pri svojim tumačenjima savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde i ocenama kosovske nezavisnosti. Jeremić je takođe istakao da rezolucija 1244 ostaje presudna u rešavanju pitanja Kosova, dok je Hiseni zatražio da se zameni novom koja će uzeti u obzir nezavisnost i mišljenje suda.

Kosovski publicista i politički analitičar ističe da su oba ministra gubila vreme.

“Mislim da je irelevantno ovo što kaže gospodin Jeremić, jer je savetodavno mišljenje koje je tražila Srbija veoma jasno i izričito iskazalo da je deklaracija legalna i da je način na koji se došlo do deklaracije zapravo putem rezolucije 1244. Tako da je u tom smislu konzumirana rezolucija, pravno gledajući. Kosovski ministar pak s druge strane gubi vreme jer je irelevantno i nepotrebno zapravo tražiti novu rezoluciju za Kosovo jer je ono nezavisno, ne samo zbog toga što je deklarisalo nezavisnost već zbog broja priznanja koje je dobilo od relevantnih zemalja. Taj broj će rasti i ne vidim zašto bi se Savet bezbednosti bavio time.“

U sjedištu UN-a čuli su se i česti pozivi na uspostavljanje dijaloga Beograda i Prištine. Suroi kaže da je problem kako definisati taj dijalog i utvrditi o čemu će se razgovarati, naglašavajući da se ne treba baviti pitanjem nezavisnosti Kosova.

"Ono čime se treba baviti, to je jedan dijalog koji će tretirati neka od tih otvorenih pitanja koja su veoma relevantna za život građana - od registarskih tablica i putovanja do ostalih praktičnih pitanja. Kako će do toga doći, to je opet pitanje. Pitanje je isto tako da li postoji dobra volja za dijalog. Ukoliko Srbija ponavlja celo vreme da bi ona želela dijalog, ali da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, onda o čemu zapravo razgovarati između Srbije i Kosova. Ako Srbija kaže da traži evropske integracije, evropski okvir, ali s druge strane traži da Nikaragva bude zemlja koja će odrediti budućnost Kosova i relacije Kosova i Srbije onda zbog čega tražiti taj evropski okvir. Tako da mora doći do razjašnjena unutar beogradske pozicije o tome šta zapravo hoće i to naravno uraditi preko Evropske unije, jer ja mislim da je bitno i za Beograd i za Kosovo definisati okvir dijaloga tako da to bude veoma jasno u okviru budućnosti u Evropskoj uniji."

Kosovski analitičar smatra i da predlog rezolucije, koji je Srbija podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, samo može iskomplikovati situaciju.

"Ali što je komplikovanija situacija, to će biti komplikovanija za Srbiju. Ona će biti komplikovana i za međusobne odnose, ali će više biti komplikovana za Srbiju. Srbija je postavila to pitanje i dobila je odgovor po kojem je pravno ta deklaracija bila u skladu sa međunarodnom pravom. Tako da ne vidim razlog zašto bi se sada bavila tom rezolucijom ili novom rezolucijom, kojom bi pokušavala da sa potporom trećeg sveta otvori jedno pitanje koje je evropsko."

Veton Suroi kaže da se ne treba baviti ni pitanjem moguće podele Kosova ili davanja šire autonomije za Srbe na severu, jer je Kosovo priznato kao celina.

"Ono o čemu se mora razgovarati su rešenja koja nemaju teritorijalni značaj. To su prava koja nisu vezana za teritoriju. Srbin mora imati ista prava u jednoj opštini gde je u potpunoj većini i u jednoj opštini gde je u potpunoj manjini. Tako da prava ne mogu biti vezana za teritoriju, ali moraju imati veoma iskazane mehanizme odbrane, posebno kada su ugrožena u manjinskom odnosu."

Govoreći o evropskoj budućnosti Kosova i Srbije, Suroi je naglasio da je njihova uspešna integracija važna za spoljnu politiku Evropske unije.

"Ako ne može rešiti jedan relativno bezazlen problem kao što je Kosovo i Srbija, kako će tretirati druge veoma ozbiljne probleme sa kojima se mora baviti, od veoma rizičnih regiona kao što je Bliski istok do pitanja trgovinskih balansa, Indije i Kine."

(VOA)